Stvari koje niste znali o zubnim implantima

Svi smo vrlo dobro upoznati sa neodlučnošću i odlaganjima kojima pribegavamo kada je odlazak kod zubara u pitanju.  Iracionalni strahovi, burne reakcije odraslih ljudi, izbegavanje odlaska dok već nije apsolutno prekasno, samo su neke od loših navika.

Kada se konačno rešite i odete do stomatološke ordinacije na pregled, uglavnom jer su sve druge opcije iscrpljene, neretko bude prekasno za pravovremenu reakciju. Termini poput krunica ili plomba su vam dobro poznati, ali šta je sa zubnim implantima? Prvi put su upotrebljeni pedesetih godina prošlog veka, i do danas predstavljaju vrhunac stomatologije.  Zubni implanti odnose se na metalne (tipično titanijumove) šrafove koji su hirurški vezani za vilicu, pružajući joj stabilnu osnovu igrajući ulogu korena, za nadogradnju veštačkih zuba.

Izgubili ste zub – šta sada?

Veštački zub, dentalni most, ili nešto treće? Zubni implanti su najbolji način za zamenu loših ili nedostajućih zuba, bez uznemiravanja i uništenja okolnih zdravih. Napravljeni su od biokompatibilnog materijala, i u velikoj većini slučajeva, naše telo ga odlično prihvata, bez alergijskih reakcija. Za razliku od mostova, koji obično zahtevaju brušenje zuba oko onog koji se zamenjuje, nekada čak i vađenje živaca, tako da se protetika može pričvrstiti, zubni implanti omogućavaju minimalnu kolateralnu štetu  – šrafovi se ubacuju samo u prostor koji je ostao prazan od strane nekadašnjeg zuba. Mostovi obično ostavljaju prazninu između zuba i  linije gume, koja je onda magnet za zarobljavanje delova hrane ili bakterija, što može dovesti do daljeg raspadanja zuba. Zubni implanti, s druge strane, omogućavaju mnogo higijenskiju okolinu i nisu podložni procesu raspadanja.  Naprotiv, jednom ugrađen implant ostaje tu zauvek, dok se dentalni most menja na svakih pet do sedam godina. Preduslovi za ugradnju implanta su nekada bili širina vilične kosti, ali je to rešeno pomoću naprednije tehnologije. Bitno je i opšte zdravstveno stanje proveriti.

Uprkos tome što ugradnja šrafa u vilicu operativnim putem zvuči prilično invazivno i bolno, pa i arhaično, procedura je zapravo prilično bezbolna i rutinska, i radi se sa lokalnom anestezijom. Ceo postupak traje nekih desetak minuta. Postoperativne neugodnosti su minimalne, i jedino što je zamorno je čekanje da se okonča proces srastanja kosti i šrafa, što zna da potraje i do šest meseci. Procenat uspešno izvršenih implementacija je veliki. Nuspojave i kontraindikacije su minimalne, i lako rešive brufenom ili tilenolom.

Zubni implant u vašoj vilici ili rupa gde je nekada bio zub – velika je razlika.  Na strani implanta su estetski i higijenski razlozi, očuvanje fizionomije donjeg dela lica, vaša sigurnost da se osmehnete kad god želite, stabilnost veštačkog zuba, koji ostavlja utisak pravog, i po izgledu, i po osećaju u ustima, i po funkciji.

Ljudi koji nose proteze, ili oni koji se umesto za implante odluče za dentalni most, muče muku sa čišćenjem ostataka hrane, i zbog toga često su veoma izbirljivi po pitanju toga šta će pojesti. Postoji i strah od neprijatnosti u društveno-socijalnim uslovima, pomeranja zuba koje ne možete  da kontrolišete i osećaja nelagodnosti. Za većinu njih su implanti pravo rešenje, međutim njihove prednosti nisu toliko poznate ponajviše zbog finansijske nedostupnosti većini stanovništva, jer izvesno je da do neke dalje budućnosti zubni implanti neće biti uvršćeni na listu sufinansiranih usluga od strane zdravstvenog osiguranja.