Kolektivni identitet i kultura u urbanim gradovima

Raznovrsnost jezičkih, etničkih, verskih i kulturnih grupa je doprinela razvoju beogradskog kulturnog identiteta, a kad se sve to pomeša sa bogatom istorijom grada, dobićemo mesto u kome svako može naći deo svoje pripadnosti. 

Upravo zbog svoje kulturne raznolikosti i živahnog duha, Beograd je postao popularna destinacija za turiste iz celog sveta. Turizam je postao važan faktor u oblikovanju urbane kulture grada, dovodeći nove ideje, uticaje i perspektive. 

Kroz interakciju sa svim novim ljudima i prijatnim gostima, Beograd se otvorio ka svetu, postajući globalno mesto susreta i razmene. Čak nisu ni samo inostrani gosti oni koji su podigli diverzitet beogradske omladine na viši nivo, već su to i studenti iz unutrašnjosti, porodice koje su se doselile iz drugih gradova i slično.

U ovom tekstu ćemo se najpre baviti analizom nekih novijih kulturnih aspekata koji se javljaju u poslednjih par desetina godina u Beogradu, i nekim interesantnim načinima na kojima se manifestuju naše međuljudske sličnosti i razlike.  

Identiteti, supkulture i kontrakulture

Raznolikost grada, prisutnih trendova, muzike, mode i drugih umetnosti je neophodna za sve mlade ljude koji traže svoje mesto u svetu. Zašto je to tako?

Odgovor je vrlo jednostavan: ukusi se grade s vremenom na osnovu stvari koje su nam ponuđene i koje su nam u blizini. Ako smo izloženi samo jednoj vrsti muzike, naš muzički ukus će obuhvatati samo tu vrstu i naš individualni svet će biti utoliko manji. 

Što više stvari nam je dostupno – to imamo više šanse da otkrijemo neke stvari koje će nam se još više svideti nego one prethodne, a pritom dobijamo i šansu za produbimo svoje estetske ukuse i time se razvijamo. 

Visoki stepen obrazovanja kod mladih u Beogradu, pomešan sa multikulturalnošću uz koju odrastamo nas čini za toliko otvorenijim prema svetu i novim iskustvima, perspektivama i idejama. A kada smo u stanju da gledamo svet iz drugih perspektiva, tada možemo reći da smo empatični, te je s time i kolektivni identitet ovakvog mesta jedna empatična sredina.

Supkulture su, prema definiciji, grupe ljudi koji se individualno povezuju sa ostalima preko određenih aktivnosti, stilova ili ideja i često se identifikuju kroz svoju odeću, muziku, jezik, estetiku ili ponašanje. U Beogradu, primeri supkultura mogu obuhvatiti različite muzičke scene poput pank, rege, hip-hop, ili rok muzike, kao i supkulture koje se fokusiraju na street art, urbano dizajniranje, alternativnu modu ili aktivizam.

Jedan ovako dinamičan grad će naravno imati i kontrakulture, koje su, isprepletane sa prethodnim, oblikovale kolektivni identitet mladih u Beogradu. 

Kontrakulture predstavljaju oblike društvenog pokreta ili otpora koji se suprotstavljaju dominantnim društvenim normama, diskursima ili institucijama. Ove grupe često izražavaju nezadovoljstvo postojećim društvenim sistemima i teže promeni ili transformaciji društva kroz proteste i različite organizacije. 

U Beogradu, primeri kontrakultura uključuju politički aktivizam, feminističke grupe, LGBTQ+ pokrete, anarhističke organizacije ili pokrete za zaštitu životne sredine. Ove grupe ljudi često organizuju proteste, javne događaje, edukativne aktivnosti ili umetničke performanse kako bi izrazili svoje stavove i ostvarili promene u društvu.

Kontrakultura ima mnogo u Beogradu, što se i da očekivati s obzirom na povećani broj studenata na fakultetima iz svih gradova, s obzirom na društvenu aktivnost i edukaciju kroz koju mladi prolaze i s obzirom na sredinu u kojoj su odrasli. 

Manifestacija raznolikosti na dočeku Nove godine 2025.

Pošto smo spomenuli sve ove vrste socijalne različitosti među stanovnicima Beograda, red je da pričamo i o tome kako se ta raznolikost manifestuje i gde je sve možemo primetiti.

Jedan od najočiglednijih primera gde vidimo različite manifestacije beogradskih supkultura jeste u izlascima: bilo da je u pitanju doček Nove godine 2025, proslava rođendana ili regularni izlazak petkom i subotom uveče – od mesta na koja se izlazi do muzike koja se sluša, za svakoga ima po nešto. 

Doček Nove godine 2025. će biti jako važan događaj u godini, pogotovu mladima, baš zbog tog osećaja prelaska u „novo poglavlje“. Dosta ljudi ima taj osećajda je Nova godina novi početak, mada u nekim kulturama taj novi početak zapravo prati početak proleća! 

Ovde ne moramo da čekamo cvetanje prvih visibaba i trešnji da se dobro provedemo na dočeku Nove godine, a repertoari za klubove i koncerte u kojima će se slaviti 31og Decembra već sredinom godine kreću sa formiranjem.

U ranim 2000-ima, došlo je do značajnih promena u muzičkim preferencijama kod ljudi. Dok su turbo-folk i tradicionalna narodna muzika i dalje održavali svoju popularnost u određenim gradovima, istovremeno je došlo do porasta interesovanja za globalne muzičke žanrove kao što su hip-hop, EDM i mainstream pop u drugim gradovima.

Ova diverzifikacija nije zaobišla ni Beograd tada, te su razni klubovi, splavovi i kafane krenuli da niču i sada smo došli do momenta u kome ima mesta za svakoga i za svačiji ukus. 

Doček Nove godine se najčešće organizuje sa prijateljima, te možete videti pankere u parkovima, neke grupe u klubovima ili na koncertima, druge na splavovima a treće na kućnim žurakama. Rođendani, u zavisnosti od broja pozvanih, se organizuju u manjim klubovima a izlasci petkom i subotom ne zaobilaze splavove i velike moderne klubove.

Kafane su već zasebna priča – one su mesta za ljude koji više vole tradicionalniju i prijateljsku atmosferu sa svojim odabranim krugom ljudi, uz, naravno, živu muziku. 

Ako hoćete da vidite i upoznate različite tipove ljudi, pitajte ih kako proslavljaju Novu godinu i gde izlaze petkom – sigurno ćete dobiti najrazličitije odgovore, a možda i sklopiti dobra prijateljstva.