Život sa virusima

Virusi su mikroskopske čestice koje postoje skoro svuda na Zemlji. Oni su prisutni u životinjama, biljkama i drugim živim organizmima i ponekad mogu izazvati bolesti. Virusi mogu da napreduju i razmnožavaju se samo u domaćinu, koji je živi organizam kao što je čovek, životinja ili biljka. Virus takođe može uticati na jedan organizam na jedan način, dok se u drugom organizmu može totalno drugačije ponašati. Ovo objašnjava zašto virus koji izaziva bolest kod mačaka možda neće uticati na čoveka.


Kako se prenose virusi?

Virus postoji samo da bi se razmnožavao. Kada se reprodukuje, čestice se šire na nove ćelije i nove domaćine. Virusi se mogu širiti na sledeće načine:

Dodir

Ako, na primer, osoba ima virus SARS-CoV-2 na rukama i dodirne nos, usta ili oči, virus može ući u telo i razviti COVID-19.
Respiratorne kapljice: Neki virusi mogu biti prisutni u respiratornim kapljicama. Osoba ih proizvodi kada priča, kašlje ili kija. Grip i SARS-CoV-2 su dva primera virusa koji se mogu širiti na ovaj način.

Direktan kontakt

Neki virusi se mogu širiti direktnim kontaktom sa osobom koja ima virus. Na primer, humani papiloma virus (HPV) se može širiti direktnim kontaktom sa kožom. Na taj način se mogu preneti npr. kondilomi, koji su jedno od najčešćih oboljenja koje se prenosi seksualnim putem.

Telesne tečnosti

HIV, na primer, može da pređe sa jedne osobe na drugu putem razmene sperme ili krvi.
Kontaminirana hrana ili voda: norovirusi su jedan tip virusa koji može ući u telo kada osoba konzumira kontaminiranu hranu ili vodu.
Insekti: Komarci prenose virus koji izaziva Zika sa jedne osobe na drugu.

HPV virus i kondilomi najčešće prenosivi

Smatra se da ovaj virus poseduje oko 80% seksualno aktivne populacije na svetu. Postoji više od 100 vrsta humanog papiloma virusa. Neke vrste izazivaju bradavice koje su poznate kao kondilomi, a neke vrste su direktno odgovorne za razvoj karcinoma grlića materice. Ove infekcije se često prenose seksualnim putem ili drugim kontaktom koža na kožu. Osoba koja je u drugom stanju i ima HPV infekciju, moguće je da će tu infekciju preneti bebi. Retko, infekcija može dovesti do toga da se u bebinom grlu i ustima pojave kondilomi. Kondilomi su zarazni. Mogu se vrlo lako širiti, npr. kada neko dodirne nešto što je već dodirnulo bradavicu. Vakcine mogu pomoći u zaštiti od sojeva HPV-a koji izazivaju genitalne bradavice ili rak grlića materice. Kondilomi se mogu lečiti jednostavno uz adekvatnu terapiju i ambulantno uklanjanje.

Borba protiv virusa

Kada imuni sistem tela otkrije virus, počinje da preduzima mere za zaštitu tela. Kako virusi ulaze u ćelije tela, imuni sistem ne može da „vidi“ virus. Međutim, posebne ćelije, poznate kao citotoksične ćelije, mogu prepoznati ćelije koje sadrže viruse i osloboditi supstance koje se bore protiv ćelija virusa. Osim toga, telesne ćelije koje sadrže virus emituju proteine koji upozoravaju druge ćelije da je virus prisutan. Ovo daje zdravim ćelijama šansu da se brane promenom strukture njihove površine, svojevrsnom kamuflažom. Antitela takođe mogu pomoći u borbi protiv virusa pre nego što uđe u ćeliju. Ona to rade tako što neutrališu ili oštete virus ili menjaju njegove karakteristike tako da više ne može da uđe u zdrave ćelije. Ljudi mogu imati antitela ako su već imali virus ili ako su primili vakcinu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *