Post-covid i rizik od Alchajmerove bolesti, postoji li povezanost?

Iako se o Covidu 19 misli da je bolest koja uglavnom pogađa pluća, ona može oštetiti i neke druge organe. Većina ljudi se od Covida oporavi za nekoliko nedelja, ali neki ljudi, pa i oni koji su imali blagi oblik bolesti i dalje imaju neke simptome posle početnog oporavka. To je sindromu post-Covid ili „dugi kovid“. Zbog disfunkcionalnog imunološkog sistema ovaj sindrom može da se javi i kod onih koji nisu bili hospitalizovani zbog komplikacija izazvanih Covidom.

Istraživanja pokazuju da više od 10% ljudi zaraženih Covidom -19 razvija simptome post-Covid. Simptomi post-Covida sprečavaće čovečanstvo da se potpuno oporavi od posledica ove pandemije. Neke od simptoma post-Covida su kognitivno otupljivanje (moždana magla),anksioznost, depresija. Ne mora da znači da su dugoročni simptomi kognitivnog pada i demencije samo zbog Covida, uzroci mogu biti i izolacija, ekonomske teškoće, razni pritisci tokom pandemije. 

Covid 19 i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti

Stariji ljudi i ljudi sa mnogim ozbiljnim zdravstvenim stanjima najverovatnije će imati dugotrajne simptome Covid 19, ali čak i mladi, inače zdravi ljudi mogu se osećati loše nedeljama, pa i  do nekoliko meseci nakon infekcije. Covid 19 čak i kod mlađih ljudi može da dovede do pada kognitivnih funkcija mozka što je uzrok demencije i Alchajmerove bolesti kao jednog oblika demencije. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, to je degerativno oboljenje mozga, najčešće je uzrok nepoznat. Imunološki sistem u susretu sa nepoznatim virusom reaguje preteranim umnožavanjem ćelija imunološkog sistema koje luče citokine, a koji aktiviraju nove ćelije imunološkog sistema. Takva preterana reakcija smatra se jednim od glavnih uzročnika “zatajenja” organa, pa i mozga, što dovodi do pada kognitivnih funkcija. 

Simptomi Alchajmerove bolesti 

Simptomi Alchajmerove bolesti su uglavnom različiti kod svakog bolesnika, mada, ima i nekih tipičnih simptoma koji rano mogu da ukažu na Alchajmerovu bolest koja pogađa, pre svega, pamćenje, a dolazi i do: zaboravljanja neposredno prethodnih događaja, poteškoća u svakodnevnim rutinskim radnjama, problem u snalaženju u nepoznatom okruženju, neobjašnjive promene raspoloženja, depresija. Osnov za dijagnozu bolesti je opis tegoba iz ugla bolesnika i članova porodice. Rade se i psihološki testovui kako bi se moguća bolest izdvojila od drugih bolesti, ali i snimanja kojima će se utvrditi tipične promene na mozgu. 

Preventiva u ublažavanju simptoma Alchajmerove bolesti

Ukoliko vam prisećanje predstavlja brigu i sekirate se da to nije put ka demenciji i Alchajmerovoj bolesti, trudite se da poboljšate ishranu i uzimate namernice koje podstiču kognitivne funkcije mozga. Pošto ljudsko telo zahteva zdrave masti uzimajte ih iz kokosovog i maslinovog ulja, lososa, žumanceta, avokada. Minerale unosite kroz mineralnu vodu. Za zdravlje mozga i jačanje moždanih ćelija najbolji su sok od organski uzgajanog ljubičastog grožđa i kurkuma koja se dodaje kao začin. Ginko Biloba je biljka čiji listovi i seme sadrže veliki procenat flavonoida, glikozida, ginkolide,eterska ulja, taninska kiselina. Ginko poboljšava moždanu mikrocirkulaciju i tako poboljšava snabdevanje mozga kiseonikom i koristi se za poboljšanje memorije. Fizička aktivnmost je najbolja prevencija u zaštiti od demencije, potrebno je bar pola sata fizičke aktivnosti dnevno koja ne zahteva veći fizički napor. Budite fizički aktivni i zaboravite na zaboravljanje.