KAKO INSULIN I GLUKAGON REGULIŠU ŠEĆER U KRVI

Pankreas luči insulin i glukagon. Oba hormona rade u ravnoteži i igraju vitalnu ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Ako je nivo jednog hormona viši ili niži od idealnog raspona, nivo šećera u krvi može porasti ili pasti.

Zajedno, insulin i glukagon pomažu u održavanju stanja koje se zove homeostaza. Kada je šećer u krvi previsok, pankreas luči više insulina. Kada nivo šećera u krvi padne, pankreas oslobađa glukagon da bi ga podigao.

Ova ravnoteža pomaže da se ćelijama obezbedi dovoljno energije, dok istovremeno sprečava oštećenje nerava koje može nastati usled konstantno visokog nivoa šećera u krvi.

Telo pretvara ugljene hidrate iz hrane u glukozu, prost šećer koji služi kao vitalni izvor energije. Nivo šećera u krvi je mera koliko efikasno telo koristi glukozu. Insulin pomaže ćelijama da apsorbuju glukozu, smanjujući šećer u krvi i obezbeđujući ćelijama glukozu za energiju. Kada je nivo šećera u krvi prenizak, pankreas oslobađa glukagon. Glukagon nalaže jetri da oslobodi uskladištenu glukozu, što uzrokuje porast šećera u krvi.

Kako deluje insulin

Ćelijama je potrebna glukoza za energiju. Međutim, većina njih ne može da koristi glukozu bez pomoći insulina. Insulin omogućava pristup glukozi ćelijama. Veže se za insulinske receptore na ćelijama u celom telu, nalažući ćelijama da se otvore i omoguće ulazak glukozi.

Nizak nivo insulina stalno cirkuliše po celom telu. Nagli porast insulina signalizira jetri da je nivo glukoze u krvi takođe visok. Jetra apsorbuje glukozu, a zatim je pretvara u molekul za skladištenje koji se zove glikogen. Kada nivo šećera u krvi padne, glukagon daje instrukcije jetri da pretvori glikogen nazad u glukozu, uzrokujući da se nivo šećera u krvi vrati u normalu.

Insulin takođe podržava zarastanje nakon povrede isporukom aminokiselina u mišiće. Amino kiseline pomažu u izgradnji proteina koji su prisutni u mišićnom tkivu, tako da kada je nivo insulina nizak, mišići možda neće pravilno zarastati.

Kako funkcioniše glukagon

Jetra skladišti glukozu za davanje energije ćelijama tokom perioda niskog šećera u krvi. Preskakanje obroka i loša ishrana mogu smanjiti šećer u krvi. Čuvanjem glukoze, jetra osigurava da nivo glukoze u krvi ostane stabilan između obroka i tokom spavanja.

Kada nivo glukoze u krvi padne, ćelije pankreasa luče glukagon. Glukagon daje uputstva jetri da pretvara glikogen u glukozu, čineći glukozu dostupnijom u krvotoku. Odatle, insulin se vezuje za svoje receptore na ćelijama i obezbeđuje da one mogu da apsorbuju glukozu. Insulin i glukagon rade u ciklusu. Glukagon u interakciji sa jetrom povećava šećer u krvi, dok insulin smanjuje šećer u krvi pomažući ćelijama da iskoriste glukozu.

Kako nivo šećera u krvi utiče na telo

Insulin i glukagon ne deluju odmah, posebno kod ljudi čiji je nivo šećera u krvi izuzetno visok ili nizak.

Visok šećer u krvi

Simptomi visokog šećera u krvi uključuju:

Mokrenje češće nego obično: Bubrezi reaguju na visok šećer u krvi pokušavajući da se otarase viška glukoze (glukoza povlači tečnost sa sobom).
Prekomerna žeđ koja prati često mokrenje: Bubrezi mogu izazvati dehidraciju i osećaj intenzivne žeđi kada pokušavaju da regulišu šećer u krvi, izmokravanjem.
Osećaj preterane gladi: Visok nivo šećera u krvi ne izaziva direktno osećaj gladi. Međutim, pad insulina često izaziva glad kada koja je praćena visokim nivoima šećera u krvi.

Vremenom, izuzetno visok nivo šećera u krvi može dovesti do sledećih simptoma:

neobjašnjivi gubitak težine
sporo zarastanje
svrab
suva koža
povećana verovatnoća infekcije
glavobolje
umor ili poteškoće u koncentraciji
zamagljen vid
konstipacija, dijareja ili oboje
erektilna disfunkcija

Nizak nivo šećera u krvi

Kašnjenja između obroka, loša ishrana, neki lekovi za dijabetes i određena medicinska stanja mogu uzrokovati nizak nivo šećera u krvi.

Simptomi niskog šećera u krvi uključuju:

vrtoglavicu
ubrzan rad srca
slabost
peckanje, posebno u jeziku, usnama, rukama ili nogama
glad uz mučninu
nesvesticu
zbunjenost i poteškoće u koncentraciji
razdražljivost

Bez lečenja, nizak nivo šećera u krvi može dovesti do iznenadnih napada ili gubitka svesti.

Vrste dijabetesa

Dijabetes se razvija ili kada insulin postane neefikasan ili kada telo ne može da ga proizvede dovoljno. Bolest izaziva probleme sa regulacijom šećera u krvi. Postoji nekoliko različitih tipova dijabetesa:

Dijabetes tipa 1

Dijabetes tipa 1 je autoimuno stanje koje se često javlja u mladosti. Iz tog razloga, ponekad se naziva i juvenilni dijabetes. Ovaj tip dijabetesa uključuje napade imunog sistema na neke od beta ćelija koje luče insulin u pankreasu. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 često imaju veoma visok nivo šećera u krvi. Nizak nivo insulina, međutim, znači da ne mogu da iskoriste veći deo glukoze u krvi.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes tipa 2 je najčešći tip dijabetesa i obično se razvija zbog problema sa životnim stilom, kao što je prekomerna težina. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju insulinsku rezistenciju, što znači da ćelije ne reaguju pravilno kada im insulin naloži da apsorbuju glukozu iz krvotoka.

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes je oblik dijabetesa koji se kod nekih žena razvija tokom trudnoće. Kada je žena trudna, placenta koja podržava bebu u razvoju, može umanjiti sposobnost njenog tela da koristi insulin. Rezultat toga je insulinska rezistencija koja izaziva simptome slične onima kao kod dijabetesa tipa 2. Gestacijski dijabetes obično nestaje nakon rođenja bebe. Međutim, to je faktor rizika za kasniji razvoj dijabetesa tipa 2.

Zaključak: Insulin i glukagon su vitalni za održavanje normalnog nivoa šećera u krvi. Insulin omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi, dok glukagon pokreće oslobađanje uskladištene glukoze iz jetre. Svi koji imaju dijabetes tipa 1 i neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 moraće da koriste insulin kao terapiju i još, regulišu nivo šećera u krvi kroz ishranu i redovno vežbanje.