Čemu služi kolonoskopija i koje tegobe izaziva

Debelo crevo se nalazi u ljudskom telu i dugo je oko 1,5 do 1,8 m. Na kraju debelog creva nalaze se rektum i anu, kroz koje se debelo crevo prazni. Prilikom kolonoskopije ispituje se unutrašnjost i zidovi debelog creva, korišćenjem cevčice debljine malog prsta, koja se ubacuje kroz anus, na čijem se vrhu nalazi kamera sa osvetljenjem, koja je povezana sa monitorom preko kojeg lekar ima uvid u stanje debelog creva, radi lakšeg pregleda.

Proces kolonoskopije

Pregled kolonoskopije zahteva pripremu za procedure. Takva priprema podrazumeva čišćenje debelog creva u potpunosti kako bi se ono što bolje analiziralo i po potrebi dijagnostikovale promene.
Tokom same procedure, pacijentu se daje sredstvo za smirenje, analgetik odnosno anestezija, kako bi čitav proces protekao lakše za pacijenta i doktora. Tokom kolonoskopije dijagnostikuju se problemi koji su prisutni, dok se pojedini mogu čak i otkloniti. Tako pri procesu kolonoskopije, lekar može uzeti biopsiju, odnsno deo tkiva kao uzorak za rano otkrivanje prekancerogneih bolesti. Kada je u pitanju terapisjka procedura, mogu se otklanjati polipi, ali ne i tumori, za koje je inače potrebna hiruška intervencija.

Polipi

Polipi u debelom crevu se nalaze često na njegovom zidu i predstavljanju benigne izrasline. Mogu varirati od veoma sitnih izraslina do većih od nekoliko centimetra. U svakom slučaju potrebno ih je ukloniti u potpunosti i dalje poslati na analizu kako bi se utvrdilo da li među njima postoje i maligni polipi. Ono što ovaj proces u dijagnostici koči za potpuni uvid jeste nepotpuno ispražnjeno debelo crevo.
U suprotnom, prilikom kolonskopije lekar će tačno pronaći uzrok tegoba kao što su krvarenje, sluzava i tamna stolica, stomačni i drugi bolovi i predložiti adekvatnu terpaiju.

Moguće komplikacije

Nakon procesa kolonskopije, pacijent se šalje kući da se odmori i relaksira. Za put do kuće potreban je često i pratilac, kako se kod pacijenta mogu javiti neke tegobe kao što su pospanost, umor, mučnina, ali i moć rasuđivanja. Isto tako, zbog unetog vazuha prilikom procedure mogu se pojaviti i gasovi koji bi trebalo da nestanu ubrzo.

Veće komplikacije nakon kolonokspije nisu česte, s obzirom na to da se ona vodi kao bezbedna metoda ispitivanja. Ukoliko je ipak vrši nedovoljno stručno lice, može doći do pojave cepanja zida creva, nakon čega se mora pristupiti hiruškoj intervenciji. Takođe, postoje pacijenti koji mogu imati rekacije na anesteziju, analgetike ili sredstva za umirenje. Iz tog razloga, pre procedure, potrebno je lekaru dati tačne anamnestičke i zdrvstvene podatke, kako bi lekar mogao tačno da proceni tok kolonoskopije., al ii obezbediti pratnju do kuće nakon završenog tretmana.

Ukoliko se nakon završenog procesa jave glavobolja, vrtoglavica, povraćanje i krvarenje, veliki bol u stomaku, potrebno je odmah obratiti se lekaru ili hitnoj pomoći.
Jedna od ne tako retkih komplikacija nakon uzimanja biopsije ili tretiranja polipa jeste krvarenje, koje se može brzo zaustaviti i ne predstavlja opasnost.

Kako bi se pojedine komplikacije sprečile, potrebno je pitati lekara o dozvoljenim lekovima i terapiji koju pacijent sme da koristi pre, u toku i nakon kolonoskopije. Uglavnom su to zdravstvene terapije za bolesti srca, pluća, krvi i visok krvni pritisak, za koje će lekar dati jasna i precizna uputstva o dozvoljenom ili nedozvoljenom korišćenju za vreme čitave procedure kolonoskopije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *