Vozačka dozvola – muka ili nužda?
Mnogi se sećaju serijala filmova o čuvenom Paji i Čkalji i njihovim brojim događajima na putu. Izgleda da je ostalo samo da ih se sećamo, jer doći do vozačke dozvole danas nije nimalo lako. Osim znanja, veština i sposobnosti, treba imati i finansijskih sredstava da se sve to izgura do kraja.
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja u Srbiji za vozačku dozvolu B kategorije nephodno je izdvojiti oko 60 000 dinara.
Nije muka samo kandidatima kada je reč o polaganju, već i mnoge auto škole su u početku imale poteškoća. Naime, svaka auto škola je morala potpuno da izmeni način rada kako bi se prilagodile nametnutim uslovima. Sve auto škole morale su da obezbede učionice i kamere za nadzor kako bi svojim kadidatima omogućile uslove za teorijsko učenje. Tokom 40 časova praktične obuke vožnje kandidati bi trebalo da savladaju osnove i da steknu rutinu za kasnije snalaženje u saobraćaju.
Nakon uvođenja ovog zakona na novonastalu situaciju pripremali su se i kandidati i auto-škole. Preračunavali su se u jedni i drugi, a ciljevi su im različiti. Kandidati hoće vozačku dozvolu, a auto škole profit. Da li su uvedene novine zaista urodile plodom, to niko ne zna, jedino što je sigurno jeste da vam za dozvolu treba mnogo novca, dovoljno znanja, sposobnosti i veština da se izborite sa svim preprekama na putu.
Vozači teretnih vozila – deficitarno zanimanje u Srbiji i u svetu
Kažu da put do uspeha nije nimalo lak i da treba dobro promisliti kada je sopstveni život i profesija u pitanju. Šta je to što nekome više leži, koje su oblasti koje nekog zanimaju samo su neka od pitanja koja bi trebalo sebi postaviti pre upisivanja srednje škole. Nekada umesto nas odlučuju roditelji, pa pošto su nezadovoljni izborom, srednjoškolci se ni ne trude da nešto novo nauče i budu uspešni u tom poslu. Dobro poznavanje tržište rada, uslovi u kojima živimo, profesije koje su najtraženije najvažnije su smernice koje bi trebalo slediti prilikom savetovanja svog deteta oko daljeg školovanja.
Međutim, iako se stalno govori o potencijalu IT sektora i nedostatku stručnjaka iz ove oblasti, ipak ima i drugih deficitarnih zanimanja kod nas. Tako nam recimo nedostaje vozača teretnih vozila. Nije to samo slučaj sa našom zemljom, već i sa mnogim evropskim zemljama. Kod nas su profesionalni vozači manje plaćeni, pa često trbuhom za kruhom odlaze u inostranstvo. Zašto je to tako?
Mada zvuči neverovatno, ali i u ekonomski najjačim evropskim zemljama ima kadrova koji su u manjku. Dok se u Srbiji spekuliše o opstanku mnogih zanata i smišljalju strategije kako spojiti teoriju i praksu, u Nemačkoj je sve manje vozača. Da li vam to zvuči nemoguće? Da li je to prilika za naše ljude?
Kao mogući uzroci odliva kadrova nisu samo mala plata, već i godine, ali i visoka cena polaganja vozačkog ispita. Nikako nije za pohvalu ni činjenica da su mladi sve manje zainteresovani za profesiju vozača teretnih vozila. Zbog čega mladi beže od ovog zanimanja ne zna se pouzdano, ali svakako neki od razloga mogu biti nedovoljno novca za polaganje vozačkog ispita, možda nedovoljna želja za ovim poslom ili nešto treće. Sve u svemu, izgleda da je ova profesija zapala u krizu.
Оставите одговор