Šta je važno znati o ugovoru o radu?

Ugovor o radu je jedan od najznačajnijih pravnih poslova koje prepoznaje naš zakon, i to iz više razloga. Prvenstveno, sklapanjem ugovora o radu lice stupa u radni odnos od čijeg će kvaliteta zavisiti kvalitet njegovog života, pa i buduća egzistencija. Sa druge strane, radni odnos je pravni odnos u kome strane nemaju jednaku poziciju. Naime, interesi poslodavaca i zaposlenih su suštinski suprotni, pa je ugovor o radu jedini instrument kojim se ti suprostavljeni odnosi mogu regulisati na način koji će biti po obe strane zadooljavajući i isplativ, dok istovremeno štiti njihova prava  i precizno reguliše obaveze. 

Zbog čega je ugovor o radu važan?

Ugovor o radu je opšti termin za dokument kojim se regulišu radni odnosi u našem pravu. Njegova sadržina je gotovo ista kod svih poslodavaca, jer on mora biti u skladu sa Zakonom o radu, koji ove odnose reguliše na jedinstven način. Pod regulativu ovog zakona ne spadaju samo ugovori o radu koje sklapaju radnici u državnoj upravi, policijski i vojni službenici, jer se ovi pravni odnosi, usled svoje specifičnosti, regulišu posebnim zakonom.

Ugovorom o radu poslodavac i budući zaposleni regulišu uslove svog budućeg pravnog odnosa, pa u ovoj fazi zapošnjavanja dolaze do izražaja njihovi suprotstavljeni stavovi. Naime, licu koje se zapošljava je u interesu da ugovori što veću zaradu i bolje uslove rada koji se odnose lično na njegovu životnu sferu, poput bezbednosti na radu, naknada i doprinosa koje poslodavac uplaćuje na ime penzionog i zdravstvenog osiguranja, slobodnih dana, odmora i ostalih benefita. Sa druge strane, poslodavcu je u interesu da neophodnu radnu snagu obezbedi uz što manje finansijske izdatke.

Zaštita prava i regulisanje obaveza zaposlenog i poslodavaca

Kako u ovom odnosu osim prava, obe strane imaju i obaveze koje mogu imati ozbiljne zakonske posledice, neophodno je da se on jasno i precizno uredi ugovorom o radu, kako bi i zaposlenom i poslodavcu prava bila adekvatno zaštićena. Ipak, pošto je u ovom nejednakom odnosu zaposleni u prirodno slabijoj poziciji, zaštita njegovih prava izbija u prvi plan. Zakon o radu precizno određuje formu ugovora o radu, kao i njegove obavezne elemente, ali i one elemente koje sam ugovor, ali i proces zapošljavanja, nikako ne smeju da obuhvataju.

Zaposleni je prilikom zaključivanja ugovora o radu dužan da poslodavcu pruži istinite lične podatke, podatke o obrazovanju i kvalifikaciji za radno mesto, kao i uverenje o zdravstvenojj sposobnosti, ukoliko se radi o radnom mestu sa specifičnim uslovima rada. Sa druge strane, poslodavac je dužan da zaposlenog upozna sa opštim uslovima rada, regulativom o bezbednosti na radu i uslovima koje je neophodno da zaposleni ispuni kako bi bio primljen u radni odnos. Ovi uslovi moraju biti jednaki za sve kandidate, i pravno i faktički opravdani. Van njih, zasnivanje radnog odnosa ne sme se uslovljavati polom, nacionalnošću, verskom pripadnošću, bračnim statusom ili činjenicom da li zaposleni planira porodicu ili je zaposlena u određenom mesecu trudnoće.

Takođe, ugovorom o radu precizno se određuje visina naknade, poreza u doprinosa koje je poslodavac dužan da plaća u ime zaposlenog, kao i to da li se radni odnos zasniva na određeno ili neodređeno vreme. Zaštita zaposlenih ostvaruje je kroz zakonsku odredbu po kojoj se svaki radni odnos koji je zasnoan bez ugovora ili na osnovu ugovora sa nedozvoljenim odredbama ima smatrati radnim odnosom zasnovaim na neodređeno vreme, pri čemu će se nezakonite odredbe ugovora staviti van snage po samoj sili zakona.