Stres i napetost kod dece

Nažalost, ni deca nisu imuna na napetost i anksioznost. Ne percipiramo stres svi na iste načine. Od toga kako će neka osoba reagovati na neku stresnu situaciju zavisi od samog emocionalnog sklopa te osobe. Kod dece su stvari malo drugačije, jer je kod njih na nižem uzrastu teško uočiti kada je došlo do stresa i anksioznosti.

Kako nastaje stres kod dece?

Kada dođe do stresa, dete oseća napetost, emocije su pojačane. Postoje dve  vrste uzroka nastanka stresa: to su psihološki i fiziološki uzroci. Dete mlađeg uzrasta jasno pokazuje da je doživelo stres i to kroz plač ili vrisak. Stres može uzrokovan najbanalnijim situacijama kao što je iznenadni zvuk, prisećanje na neki doživljaj iz vrtića ili škole, ali i sama emocija sagovornika. Deca vrlo dobro osećaju i to kada je neko od roditelja nepet i sama proživljavaju to nekad mnogo dublje od svojih roditelja.

Kako prepoznati anksioznost kod dece?

Anksioznost nastaje kao rezultat nekog pređašnjeg straha. Temperament se nasleđuje od roditelja, a od njega i zavisi kako ćemo reagovati na strah. Oni koji su temperamentnji reagovaće burnije na situacije koje su izazovne. Kod dece mlađeg uzrasta teško je uočiti anksioznost jer dete kada se plaši i kada je gladno i žedno reaguje plačem. Međutim, roditelji su ti koji mogu da prepoznaju šta njihovo dete u datom trenutku želi i da pomognu detetu da se smiri. Kako rastu menja se način iskazivanja anksioznosti, pa tako deca postaju vremenom povučenija ili imaju suprotnu reakciju da svoju anksioznost izražavaju agresijom prema sebi, ali i prema drugima.

Anksioznost se može se izraziti na sledeće načine:

• Potreba da se kontrolišu ljudi i događaji, dete stalno obraća pažnju na osobe do kojih mu je stalo, najčešće to i jesu roditelji. Ukoliko roditelj uradi nešto što nije učestala radnja , dete će biti napeto i uznemireno i to će izraziti kroz plač, vrištanje ili će imati potrebu da bude stalno uz svoje roditelje.
• Nesanica ili poremećaj sna, može biti naznaka da nešto sa vašim detetom nije u redu. Prilikom odlaska u krevet osećaće nemir i to će jasno pokazivati, u toku noći imaće potrebu da se stalno budi.
• Osećanje stalne ljutnje, dete je stalno razdražljivo, napetost raste i dete traži maksimalno vašu pažnju i posvećenost..
• Prkos i ostala promenljiva osećanja, imaćete osećaj da vaše dete ne želi da vas čuje, emocije stalno variraju. U jednom trenutku se oseća dobro dok je posle samo par minuta to druga osoba koju ne možete da prepoznate.
• Velika očekivanja od sebe, nametnuta očekivanja detetu dolaze iz okoline. Stalno je opterećeno rezulatima i svojim postignućima i ima potrebu da se poredi sa drugima.