Vratna diskus hernija iz ugla neurologije i neurohirugije

Vratna diskus hernija, odnosno oštećenja vratnog dela kičmenog stuba, u uznapredovanoj fazi, retko i  na početku procesa može rezultirati oštećenjima kičmene moždine, ili korena nerava. Mijelopatije i radikolupatije kao posledica degenerativnih procesa na počecima nerava ispoljavaju se kao slabost, utrnulost, peckanje, ili nespretnost u predelu ruku i nogu, a dodatno se mogu manifestovati u vidu vrtoglavice i nestabilnosti, posebno kod određenih pokreta vrata. Zbog svega ovog u dijagnostikovanju, ali i u procesu lečenja vratne diskus hernije veliku ulogu igraju neurološki pregledi.

Vrste bolova kod diskus hernije

Degeneracija i naprezanje diska u vratnom delu kičme dovode do pritiskanje dela diska na koren živca i njegovog oštećenja i ovakvo stanje pacijent oseća kroz različite vrste bolova. U pojedinačnoj manifestaciji ili, što je još češće ako je bolest uznapredovala, različite vrste bolova kod diskus hernije mogu uputiti na stadijum, ali način na koji se pristupa tretmanu.

Miofascijalni bolovi se manifestuju kao bol u vratu, ili duž kičmenog stuba i povezani su sa nepravilnim držanjem, slabim mišićima na koji se naslanja skelet, opterećenjem kičme usled nepravilnih pokreta,  opterećenja, ili prekomerne telesne težine. Ovi bolovi nastaju zbog upale i grča i mekim tkivima kao što su mišići, ligamenti, kapsule zglobova ili pripoji oko zglobnih struktura.

Diskus herniju vratnog dela kičme mogu inicirati i reumatske bolesti, povrede ali i sistemske autoimune bolesti kao što su osteoporoza, bolesti krvi ili maligne bolesti koje onemogućavaju kretanje u dužem periodu. Uz ove, bol koji limitira bolesti kičmenog stuba kao što su oboljenja bubrega, materice, jajnika takođe mogu biti inicirati degnerativne promene na kičmenom stubu i nervima.

Treća vrsta bola koje se razlikuje u neurohirurškim pregledima je bol za sebe, i karakteriičan je po tome što egzistira iako je otklonjen uzrok bola. Ovakva stanja se tumače promenama u nervnom sistemu, tkivima oko kičmenog stuba, korenu živca ili u mozgu, a njih inicira dugotrajno trpljenje bola. Mogućnost nastanka bola za sebe je uzrok nastojanja da se na svaki način spreči bol koji traje neprekidno duže od 3 meseca, najduže do pola godine.

Procesi na kičmi koji se hirurški mogu lečiti

• Neurohirugija razlikuje tri ovakva tipa:

1. patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture: kičmenu moždinu ili koren živaca
2. nestabilnost delova kičme
3. druge, hirurške rešive uzroke bola

Patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture su posledica degneracije unutar kičmenog stuba, a radi se o promenama na diskovima, pršljenovima, zglobovima, ligamentima…Pored bolova, ovakve promene izazivaju razne vrste neuroloških oštećenja.

Degenerativne promene na diskovima dešavaju se usled dugotrajnog opterećenja i lošijeg sastava koji može biti i posledica genetskih predispozicija. Degeneracija pršljenova je posledica koštanog suženja kanala i poznata je pod nazivom spinalna stenoza. Ova suženja izazivaju koštani izraštaji sa delova pršljenova. Stenoza je inače, mnogo češća u vratnom delu kičme, dok je oštećenje diskova prisutnije u slabinskom delu.

Neurološki pregledi

Na bilo koji, ili sklop simtoma koji ukazuju na mogućnost obolenja vratnog dela kičme treba reagovati posetom lekaru, nakon čega će uputiti na specijalističke preglede kod neurohiruga ili neurologa.

Najčešća dodatna ispitivanja za utvrđivanje dijagnoze i određivanje toka lečenja su rentgenski snimak u raznim projekcijama, potom elektormiografija (EMG i EMNG) koja pruža uvid u stanje živaca i mišića.

SSEP, odnosno somatosenzorni evocirani potencijali ukazaće na stanje kičmene moždine i živaca, a dodatna ispitivanja mogu se obaviti i kompjuterizovanom tomografijom, CT ili MR, magnetom rezonancom. Po proceni specijaliste moguća su i druge dijagnostičke metode.

U svemu ovom treba razlikovati metode koje ukazuju na tegobe, na one kojima se očitava stepen oštećenja nevnih struktura ili na metode koje govore o uzroku tegoba.

Operativno lečenje vratne diskus hernije

Lečenju diskus hernije se pristupa sa ciljem da se deo koji vrši pritisak na nervnu strukturu odmakne od nje, a jedno od najbitnijih pitanja jeste da li pristupiti hirurškoj intervenciji ili ne. Ukoliko dominira rast koštanih izraštaja najčešće se pristupa odstranjenju kompletnog diska zajedno sa izraštajima i umesto njega se ubacuje tranpslantant karlične kosti, ili veštački materijal, u nekim slučajevima i proteza. 

Hirurškim postupkom se, u krajnjem ishodu, smanjuje bol, stabilizuje kičma i uklanja pritisak na nervne strukture. Kasnije tegobe mogu se osetiti zbog već izazvanog oštećenje nervnih struktura, i u velikom procentu zbog udruženih bolesti, ali podrazumevaju bol koji nije izazvan pritiskom na koren živaca.

U ovakve bolove koji zaostaju nakon operativnog zahvata spadaju pomenuti miofascijalni bolovi. Zaostali neuorološki deficit kao što je slabost mišića, utrnulost, osećaj peckanja ili nespretnost u pokretima potrebno je određeno vreme, najčešće do pola godine, a procent uspešnosti operacija iz dodatne terapije je preko 90%.

Saveti za oporavak

Kao i ostatak lekarske prakse, neurolozi i neurohirurzi ističu da je za održavanje zdravstvene kondicije, nakon operacija, ali i kao preventiva, potrebno menjanje životnih navika. Od usvajanja zdravijeg načina života koji podrazumeva bavljenje sportom, ili rekrativne navike u vidu šetnje, trčanja i slično, promena načina ishrane, smanjenje prekomerne telesne težine i korekcija držanje tela spadaju u imperativno ponašanje zdravog čoveka.