Šta je anksioznost: uzroci, simptomi i lečenje

Procenjuje se da je savremeni čovek anksiozan u onoj meri u kojoj su pre pet i više decenija bili anksiozni isključivo pacijenti duševnih bolnica. Tada se, možda, količina anksioznosti prisutna u čoveku lečila na taj način, a danas je ona regularan deo svakodnevnog života. Jer, savremeni život, stres, ubrzan tempo, čine da svaka osoba u određenoj meri mora da bude anksiozna.

Razlika je u povremenoj i patološkoj anksioznosti. Povremena se ogleda u strahu koji se javlja zbog realnih situacija, kao što je polaganje ispita, razgovor za posao, susret sa nekom novom osobom kod koje želite da ostavite dobar utisak i tako dalje. Sve to utiče da se anksioznost trenutno pojavi i da nestane već pri samom susretu sa izvorom tog straha. Onda, kada se javlja iz poznatih ili nepoznatih razloga, kada je jakog inteziteta i ne prestaje, definiše se kao patološki mentalni poremećaj. 

Zašto anksioznost nastaje?

Kada govorimo o ovom mentalnom poremećaju moramo govoriti o nečemu što može da nastane kao deo genetskog nasleđa, ali najčešće kao produkt sredine, situacija i spoljašnjih faktora. Za anksioznost su stres, nelagodne situacije, dugo akumuliranje stresa u sebi, okidači. Veliki broj ljudi u Srbiji ima stres prouzrokovan poslom. On uglavnom nastaje kada jedna osoba preuzme više odgovornosti nego što može da podnese tokom tog meseca. Zato je veoma važno delegiranje zadataka sa zaposlenima. Ukoliko imate više zaposlenih u firmi, tim bolje, moći ćete da njima podelite zadatke i tako ćete moći da se lepo posvetite svojim poslovima, bez ikakve žurbe i brige da li ćete sve stići u toku meseca. 

S druge strane, anksioznost može da nastane kao nešto što proizilazi iz same ličnosti osobe, što najviše pogađa osobe koje su povučene, tihe, koje nemaju slobodu da se izraze u bilo kom trenutku. Pored toga, anksioznost nastaje kao odgovor na intezivan stres, traumu, gubitak voljene osobe ili gubitak nečega što se u životu određene osobe smatralo vrednim, poput posla ili neke pozicije… Stres koji izazivaju bolesti takođe može da bude okidač za njenu pojavu, kao i određene životne navike, poput alkoholizma, narkomanije…

Anksioznost i depresija

Kad su u pitanju depresija i anksioznost, mnogi ne prave razliku između ova dva pojma, ali evo pojašnjenja u nastavku. Osoba kada je depresivna, nema volje da ide na posao ili školu, a kod anksioznosti, osoba je uznemirena u slučaju da ne radi svoje obaveze. Depresiju takođe prati stanje umora, a anksioznost stanje budnosti, čak i tokom noćnih sati. Osoba koja je depresivna neće imati problema da ranije izađe sa posla, dok bi se anksiozna osoba uplašila da će dobiti otkaz ukoliko to uradi. 

Ono što je zajedničko depresiji i anksioznosti jeste to da se ove dve vrste stanja pojavljuju zajedno, tj. udružena su. 

Simptomi anksioznosti

Anksioznost se definiše kao strah, ali ne samo strah od realnog kada mu se ide u susret, već jako intenzivan strah koji traje i ne prestaje, bilo zbog realnih ili irealnih osoba, situacija, predmeta… Zato se ona i naziva još i slobodno lebdeći strah. Pored straha i veoma velike brige, simptomi koji ukazuju na to da anksioznost postoji mogu biti: nemir, tenzija, predosećaj lošeg, malaksalost, umor, slab san, loša koncentracija, osećaj krivice, osećaj nadekvatnosti i neprirpadanja, ali tu su i telesni simptomi: lupanje srca, kratak dah, znojenje, posebno dlanova, napetost u mušićima, grčenje, glavobolja, gušenje, bol u grudima…

Dijagnoza i lečenje anksioznosti

Samu dijagnozu mora da postavi isključivo stručno lice, tj. lekar kojem je to deo profesije, ali to mogu isto uraditi i psiholozi i psihoterapeuti. Nakon uspostavljanja dijagnoze, opisivanja anksioznosti, lečenje se usmerava na otkrivanje njene vrste i pronalaska uzročnika. Kada se uzrok otkrije, onda lečenje ide u pravom i jednostavnijem smeru.

Najčešći put lečenja anksioznosti kreće od promene određenih životnih navika. Kolotečina je neretko odgovorna za to da se anksioznost pojača i da ide ka pretvaranju u određene depresivne oblike. Zato je menjanje životnih navika važno kako bi se organizam psihički i fizički osvestio i osvežio. U celom tom procesu psihoterapija je najvažniji korak, jer se kroz nju, razgovore same, otkriva realna situacija, uzrok problema i zajedno se dolazi do rešenja. Korišćenje medikamenata dolazi tek nakon svega toga, kada je anksioznost uznapredovala i zahteva pomoć koju lekovi pružaju.