Koja je funkcija holesterola i kako dolazi do povećanja njegovih vrednosti

U hemijskom smislu holesterol je alkohol velike molekulske težine koji se sintetiše u jetri. Holesterol ima nekoliko važnih uloga u našem organizmu. On obezbeđuje sintezu svih hormona koji nam daju život i omogućava čvrstinu ćelijskog zida.

Holesterol je važan za sintezu vitamina D i od njega nastaju hormoni koji omogućavaju pravilno funkcionisanje reproduktivnog sistema, kao što su testosteron, progesteron i estrogen. Za očuvanje zdravlja neophodno je da vrednost ukupnog holesterola bude u fiziološkim granicama 4,5 – 5,2 mmol/l.
Posebno je potrebno voditi računa o vrednosoi HDL ili dobrog i zaštitnog holesterola i LDL ili lošeg holesterola i njihovohg međusobnog odnosa. Povišen nivo holesterola u krvi stvara povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Čemu služi holesterol

Holesterol je supstanca u našem organizmu koja svojim izgledom podseća na vosak i nalazi se u svim ćelijama. Holesterol prolazi kroz krvotok vezan za proteine koji se zovu lipoproteini. Postoje dve vrste lipoproteina, a to su: LDL ili lipoprotein male gustine koji se još zove “loš holesterol” i HDL tj. lipoprotein velike gustine poznati kao “dobar holesterol”.

LDL lipoproteini nose holesterol kroz naš organizam do različitih organa i tkiva. U slučaju da u našem telu postoji viši nivo holesterola nego što mu je potrebno, taj višak cirkuliše putem krvi i vremenom počinje da ulazi u zidove krvnih sudova gde se taloži i na taj način izaziva suženje krvnih sudova.

Te naslage na krvnim sudovima mogu vremenom u velikoj meri da se nagomilaju i da toliko suze krvne sudove da onemoguće protok krvi, a što dalje dovodi do srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova. Iz tog razloga se ovaj holesterol naziva “loš holesterol”.

Zadatak HDL lipoproteina je da lovi LDL i da tako sakuplja višak holesterola u krvi. Taj višak HDL holesterol nosi dalje u jetru gde se on razgrađuje. Kako raste nivo HDL holesterola, tako se smanjuje nivo LDL holesterola u krvi. HDL holesterol se zbog ove svoje funkcije naziva “dobar holesterol”.

Potrebno je znati i to da povišen nivo holesterola u krvi kod nekih ljudi nije jedini faktor rizika od koronarnih bolesti. Faktori rizika mogu biti i genetski ili prisustvo nekih drugih proteina u krvi, itd.

Na koji način se dobija visoka vrednost holesterola u krvi

U današnje vreme sve je više ljudi i to razlišitih starosnih dobi kojima je povišen nivo holesterola u krvi. Među njima je i onih koji su mladi ili mršavi, a suočavaju se sa ovim problemom. U većini slučajeva visok nivo holesterola nastaje zbog brzog načina života i loših navika u ishrani.

Što se tiče ishrane, u ovakvim slučajevima najčešći problem je velika količina prostih šećera i slatkiša, kao i procesuirane hrane sa mnogo trans masti, a sa kojima se ljudski organizam vrlo teško bori.

Termički obrađena hrana je takođe loša za ljudski organizam, kao i unos hrane u vreme kada naše telo tu vrstu hrane ne može da iskoristi za stvaranje kvalitetne energije.

Mnogi se hrane tako što preskaču važne obroke, i ako takav način ishrane pređe u naviku, vrlo loše se odražava na zdravlje. Unos grickalica i slatkiša u organizmu smanjuje osetljivost ćelija na insulin, a posledično tome dolazi do porasta šećera u krvi zbog insulinske rezistencije i do rasta lošeg holesterola. To dalje može da utiče na stvaranje zapaljenskog procesa, a dalje do promena na krvnim sudovima.

Izvor: Probotanic

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *