Kako koronarografija ugradnjom stenta spašava život pacijentu?

Koronarografija je dijagnostički postupak uz pomoć kog se utvrđuje stepen prohodnosti arterija i krvnih sudova kao i to da li postoji neko eventualno začepljenje. Ona svakako spašava život jer otkriva rane naznake nastanka kardio-vaskularnih problema, ali može se koristiti i za direktno lečenje, putem stenta. Kako su ove dve procedure povezane i zbog čega su dobar izbor pročitajte u daljem tekstu.

Šta je koronarografija?

Koronarografija predstavlja minimalno invazivnu intervenciju koja radiološki prati izgled najvažnijih krvnih sudova i meri njihovu prohodnost.

Izvodi se od strane kardiologa u angio-sali tako što se kroz preponsku venu uvede kateter i ispušta kontrasnu boju. Ovo je jedna strana procedure, a druga je da se tokom čitave procedure rendgenski prati kretanje katetera i meri prohodnost svih puteva.

Nije svako začepljenje indikacija za ugradnju stenta, već se mnoga stanja prate, leče lekovima, a po potrebi se koronarografija i ponavlja.

Kako se kombinuje ugradnja stenta sa koronarografijom?

Iako je ovo dijagnostička procedura, ona može služiti i za lečenje, a u slučaju infarkta miokarda čak i spasiti život pacijentu baš u tom trenutku.

U slučaju da se primeti da je začepljenje krvnog suda veće od 70% pacijentu se odmah može ugraditi stent i tako odmah rešiti problem suženja.

Procedura se nadovezuje na koronarografiju pa kada boja pokaže suženje isti kateter služi za ubacivanje svojevrsnog balona koje će momentalno proširiti arteriju i krvotok vratiti u normalne granice. Ipak, to nije dovoljno da bi pacijent i ostao zdrav pa je stent svakako neophodan.

Reč je o specijalnoj mrežici koja se kroz kateter uvodi na mesto suženja i balonom naduvava tako da se postavlja na oslabljene zidove i arterijski put drži u normalnom položaju.

Na ovaj način se brzo i lako dijagnostikuje i rešava veće začepljenje, a srce nastavlja sa normalnim radom.

Kako izgleda oporavak nakon intervencije?

Upravo zbog toga što je reč o minimalno invazivnoj intervenciji, i koronarografija i naknadna ugradnja stenta nosi malo rizika i brz oporavak.

Nema puno razlika da li se tokom procedure ugrađuje stent ili ne, u oba slučaja je potreban nadzor pacijenta tokom narednih nekoliko sati, što više mirovanja, unos tečnosti i odmor.

Pacijent može biti pušten na kućno lečenje čak i isti dan, ali su kasnije redovne kontrole neophodne ako je postojalo veće zapušenje.

Za razliku od ove procedure, bajpas je drugi izbor, ali je komplikovanija hirurška operacija koja ima posebne indikacije za intervenciju, pa je svakako najbolje kada je moguće stentom i koronarografijom rešiti ceo problem.

Srbija je na trećem mestu u svetu kada je u pitanju stopa smrtnosti od kardioloških problema. Jedan od načina za snižavanje te stope jeste prevencija i pravovremeno reagovanje na početku bolesti.

Koronarografija je minimalno invazivna, bezbolna i efikasna u trenutnom detektovanju suženja krvnih sudova, ali i postavljanje stenta ako je to potrebno. Pacijent mnogo lakše podnosi ovakvu intervenciju, brzo se oporavlja i vrlo brzo nastavlja sa normalnim aktivnostima uz kontrole i redovno praćenje stanja.

Redovne kontrole kod kardiologa i dobre životne navike će, uz efikasne dijagnostičke procedure, doneti dug životni vek i normalan rad srca i krvnih sudova.