Hipertonus kod beba – znaci koje ne treba ignorisati

Hipertonus kod beba je stanje koje se može prepoznati kao ukrućenost (stegnutost) mišića. Ovakvo stanje nije neuobičajeno odmah nakon rođenja budući da je beba pre porođaja izvesno vreme bila u zgrčenom položaju. Međutim, ako je ovo stanje produženog trajanja treba potražiti mišljenje pedijatra.

Posebno treba biti oprezan kada je reč o prevremeno rođenim bebama, kao i bebama iz rizičnih trudnoća. Hipertonus kod beba može se javiti i u slučajevima kada je došlo do izvesnih komplikacija na samom porođaju, kao što su manjak kiseonika, infekcije, povrede glave ili mozga.

Za prepoznavanje poremećaja visokog mišićnog tonusa (hipertonija) od ključnog je značaja informisanost roditelja o pravilnom rastu i razvoju deteta. Naime, roditelji ponekad pogrešno zaključuju da je njihovo dete napredno u razvoju ako pre vremena pokušava da podigne glavu, sedi ili stoji. Ovo nije znak izuzetne naprednosti deteta već hipertonije a ona se mora na pravilan način tretirati.

Hipertonus kod beba može biti različitog stepena, od blage do teške hipertonije koja je povezana sa cerebralnom paralizom i drugim neurološkim poremećajima. Takođe, razlikujemo spastičnu i distoničnu hipertoniju. Spastična hipertonija ispoljava se odnosno pojačava prilikom kretanja, dok je kod distonične hipertonije krutost mišića stalno prisutna i ne povećava se sa pokretom.

Kako prepoznati hipertonus kod beba

Hipertonus kod beba se može prepoznati po aktivnostima bebe koje nisu adekvatne njenom uzrastu odnosno preuranjene su. Ako beba drži ruke čvrsto stisnute u pesnice i nakon trećeg meseca to može biti znak povišenog tonusa mišića. Isto tako, ukoliko beba u prva tri meseca nakon rođenja pokušava da zauzme sedeći položaj kada se uhvati u ruke i to može biti znak hipertonije.

Treba obratiti pažnju i da li beba pre vremena podiže glavu ili se okreće na leđa. U skladu sa normalnim motoričkim razvojem, beba ne bi trebalo pre 8 meseca da se samostalno okreće na leđa kada je postavljena na stomak. Ukoliko zabacuje glavu unazad kada je okrenuta na bok ili se izvija u most u pokušaju da dohvati neki predmet, ovo su simptomi hipertonusa.

Znaci hiperetonije kod beba mogu biti i prenaglašena reakcija na zvučnu ili svetlosnu stimulaciju, poteškoće u gutanju i napetost mišića čak i pri spavanju. Obično roditelji prvo primete da beba teško savija ruke i noge prilikom presvlačenja što je dovoljan razlog za posetu lekara. Neke bebe sa hipertonusom mišića mogu biti brze i okretne, ali napete i razdražljive.

Kod bebe sa hipertonusom mišića mogu se primetiti i poteškoće sa protezanjem posle spavanja, pomeranjem ruku, nogu i vrata, a ponekad dolazi i do gubljenja funkcije gornjih i donjih ekstremiteta.

Dijagnoza i lečenje hipertonusa kod beba

Hipertonus kod beba dijagnostikuje se pregledom i testiranjem. Lekar će proveriti motoričke sposobnosti deteta, reflekse, ravnotežu i koordinaciju pokreta. U slučaju sumnje na hipertoniju rade se dodatni testovi i analize.

Zavisno od težine tonusnog poremećaja i njegovog uzroka lečenje se obavlja u specijalizovanim ustanovama za fizikalnu terapiju i kod kuće. Dakle, uloga roditelja je od presudne važnosti za optimalan napredak u terapiji.

Roditelji će dobiti neophodna uputstva i obuku kako da vežbe za ispravljanje hipertonusa kod bebe obavljaju kod kuće. Za normalizaciju mišićnog tonusa, važno je ne samo redovno i pravilno raditi vežbe sa bebom, već poštovati i sve preporuke u svakodnevnim aktivnostima sa detetom, na primer prilikom nošenja, presvlačenja, kupanja, spavanja.

Dužina terapija je individualna i zavisna od oblika i stepena tonusnog poremećaja. Blaži hipertonus kod beba može se korigovati bez posledica na dalji bebin razvoj tokom prve godine života. Važno je da roditelji pažljivo prate protokol lečenja, primenjuju sve savete i preporuke lekara.