Vezenje – još jedan zaboravljeni zanat ili ipak možda ne?

Kada ste poslednji put uzeli u ruke iglu i konac, ali ne da biste „skrpili“ rupu na čarapi, ili ušili dugme koje je otpalo… Znate da vezete? Nemojte onda da krijete da znate ovako prelep zanat koji je utkan u srž duše srpskog naroda.

O vezu

Vez je nekada bio obavezni ženski posao, devojčice su od malena učile da vezu, njihova odeća je najviše ukrašavana vezom, ali i mladići su nosili ove ukrase, pogotovo kada su u pitanju neke svečanosti, poput odlaska u boj ili svadbe. Vez je poznat bio Srbima i pre doseljavanja na Balkan. U srednjem veku se posebno negovala ova veština, dok su motivi uzimani ponajviše iz ikonografije. Setimo se samo našeg najznačajnijeg veziljskog dela monahinje Jefimije „Pohvala knezu Lazaru“, koju je Jefimija izvezla zlatnim koncem na crvenom platnu kao pokrov za kovčeg sa moštima kneza Lazara. Jefimija je naša prva pesnikinja, a ovo njeno delo je spoj dveju umetnosti.

Kada vezilja izveze koncem neke motive po unapred pripremljenoj skici, odnosno šemi, dobija se goblen, koji se zatim uramljuje u specifični zlatni ram, koji će nakon devedesetih godina nepravedno važiti za kič, ali danas polako razbijamo taj mit. Razbijamo taj mit jer gobleni predstavljaju umetnička dela celokupno sa svojim ramovima, a pravi raspored u vašem domu sa određenim stilom goblen može samo da krasi.

Danas se možda više plete nego što se veze, jer su se u modu vratile pletene kape i šalovi, sa prepoznatljivim mustrama, ali šta ako te kapimo ukrasimo nekim motivom, biće još bolje, zar ne? Ženama je vez danas postao neki oblik hobija, način da smire živce i opuste se, kako god bilo potrebno je učiniti da se taj zanat ne zaboravi kod nas, i da se znanje prenosi mlađima. Tačno je da danas postoje uputstva na internetu, ali je uvek bolje kada nam neko lično pokazuje. Sve vreme govorimo o ženama kao veziljama, ali ovaj zanat nije striktno ženski, mnogi muškarci vole da vezu i vrlo su uspešni u tome, spomenućemo gospodina Mihajla Uršikića koji važi za jednog od najboljih zanatlija na vezu, s posebnom strašću prema Vilerovim goblenima.

Šta nam je sve potrebno kada učimo da vezemo – korak po korak

Koliko god bili puni elana postoje pravila, tačnije koraci koje ne morate poštovati, ali bi svakako bilo poželjno jer ćete na taj način savladati tehniku što jednostavnije i brže. Za početak treba birati jednostavnije motive, što znači da ne treba odmah poći od komplikovanih šema sa mnogo detalja. Stvari koje su potrebne pre nego što krenete da radite na goblenu jeste konac za goblen (vuna ili svila), igla, platno i šema. Veličinu igle birate u zavisnosti od veličine konca, dok je veličina konca predodređena šemom. Kada nabavite odgovarajuću iglu i konac, vreme je da se krene sa vezom, tako što polazite od glavnog motiva, odnosno od sredine. Uvek se veze u istom pravcu. Ne bi trebalo odstupati od predloška što znači da se mora dobro promisliti koje boje ćete korisititi, kao i to da poštujete granice između boja i nijasni.